ZABLUDA

Mesec je u znaku škorpije,
to je njeno vreme.
Sve su posle bile kopije,
bezbojne i neme.
Kada zamislim njen lik
na tren pretrnem.

U pogledima tražim obrise
koji na nju liče.
Glavom protiv srca borim se,
al' na kraju priče,
srce proda stari trik,
pa se otrgnem..

I odlutam,
putevima nekih davnih dana.
To magija je bila ,naborna svila,
na njenim grudima.

Refren:
A ljudima..
skrivam se i ne pričam o tom,
jer kako da im objasnim
mada tuđa moja si,
još se hranim istom zabludom.

Plesati je mogla zauvijek,
tako drsko mlada.
Dani su joj počinjali tek
kada sumrak vlada.
I tišina nađe put
u noći srebrne..

Pa odlutam
na ta mjesta gdje je bila moja.
Al' jutra se prikradu
i oduzmu svu nadu
dok se budim ja.

Refren:
A ljudima..
skrivam se i ne pričam o tom,
kako da im objasnim
mada tuđa moja si,
još se hranim istom zabludom.

Mada tuđa moja si,
mada tuđa moja si..
Svaki dan obojim tužnom notom,
svaki san ukrstim sa životom..
I tad si tu i ludim ja...

Refren:2x
A ljudima..
skrivam se i ne pričam o tom,
jer kako da im objasnim
mada tuđa moja si,
još se hranim istom zabludom.